Промоција аудио издања

ЖИВИ ГЛАС И АУТЕНТИЧНО СРПСКО ПЕВАЧКО НАСЛЕЂЕ:

БЕЛА ВИЛА – СНЕЖАНА СПАСИЋ И ГРУПА „NAISSA”

Главни уредник: академик Светислав Божић, уредник издања: академик Јелена Јовановић. (Београд: Balkan Culture Heritage,

Ниш: Српска академија наука и уметности – Огранак САНУ у Нишу, 2025)

У оквиру пројекта О-10-17 Музичко наслеђе југоисточне Србије, савремено стваралаштво и образовање укуса (координатор пројекта: академик Јелена Јовановић, руководилац пројекта: проф. др Данијела Здравић Михаиловић).

Учествују:

Академик Јелена Јовановић,

Мср Бојана Николић Петричковић, етномузиколог

Понедељак, 11. мај 2026. године, 12 сати

Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

Снежана Спасић (24. 11. 1969 – 21. 07. 2020), вокал, извођач традиционалне музике, рођена је у Пироту. По оцу, потиче са Старе планине, из породице у којој је од малена слушала легенде о Белој вили Naissi.

Кроз самостално истраживање и певање традиционалних песама са балканских простора, дошла је до свог аутентичног музичког израза, који се разликује од традиционалног схватања народне музике. За себе је говорила да је оно што пева један вид „виртуелне традиционалности”, музике која потиче из дубоког, интуитивног осећања да се традиција не наслеђује већ стварa.

Од 1989. године живи у Нишу, где је студирала на Правном факултету Универзитета у Нишу. После десетогодишњег искуства члана и солисте Академског хора Универзитета у Нишу, самостално започиње истраживање и певање традиционалних песама са балканских простора.

Одржала је више стотина концерата традиционалне музике, музичких наступа и учешћа у музичким програмима, самостално и са групом Naissa у Србији, региону Балкана и у земљама Европе. Снимала је за национални радио и ТВ програм од 1997. године и има више десетина трајних записа. Бавила се и педагошким радом, у родном Пироту и Нишу, водећи радионице певања и традиционалне културе.

Гостовала је као вокал на CD издањима: Београдско пролеће 95 (ПГП РТС), Химна љубави Димитриса Папапостолуа (Dimitris Papapostolou, Ria classic, Грчка/САД, 1999/2001), Књига пророка Еноха (Хазари, 2000), Капија Истока, капија Запада (ЦЕСИД и Агенција СТРИНГ, 2001), Зона Замфирова (ПГП РТС и Dream Company, 2002), Етно.ком фест (2008). Учествовала у изради музике за дугометражне документарне филмове Бела вила (2001), Још само трен (2006) и документарно-играни филм Битка на Чегру (2006).

Сарађивала је са Сањом Илићем и Балкаником, са Теодоси Спасовим, са Валом Балканском, са Димитрисом Папапостолуом, са групом Хазари, браћом Теофиловић, са Ненадом Милосављевићем и групом Галија, са Влатком Стефановским, Бојаном и Николом Пековић...

Постхумно јој је додељена награда за животно дело на 28. Интернационалним хорским свечаностима 2022. године у Нишу.

Група Снежана Спасић и NAISSA постоји од 2003. године и, осим Снежане, чинили су је професионални музичари из Ниша и региона Понишавља. Оно што је групу издвајало од осталих је идеја о концептуалним, често мултимедијалним концертним наступима, уз учешће глумаца и других уметника. Група је у периоду од 2003. до 2019. одржала велики број солистичких концерата у земљи и иностранству.

Више информација на: https://belavila.org.rs или www.sr.wikipedia.org/sr-ec/Снежана_Спасић

 

*

 

„Слушајући снимке народних песама у извођењу Снежане Спасић и групе 'Наиса', пролази се кроз низ упечатљивих емоција, кроз које се разазнаје расвешћени однос према различитим значењима појединих песама, као и зрелост певачке личности која доноси све ове садржаје и саопштава њихове поруке. У песми Нишну се дзвезда опевана је неизрецива усамљеност у контакту само са звезданим небом и пустом земљом; у Милкани, то су најнежније и најдискретније, а забрањене љубавне поруке; у Нечу те, гољо – хуморни презир; у Чувала мајка пастира – улазак у мистични свет који се отвара док мајка пева успаванку; у Русе косе, цуро, имаш – латентна драма у љубавном предавању; у песми Нане – поетичност и чиста лирика израза… и тако даље, у свакој од песама открива се по једна посебна и јединствена, наново на аутентичан начин испричана прича. Тиме се Снежана Спасић достојно придружује плејади оригиналних, узорних носилаца традиционалне музике и народних уметника Србије”.

 

(Oдломак из студије академика Јелене Јовановић „Снежана Спасић и њен албум БЕЛА ВИЛА: живи глас и аутентично српско певачко наслеђе”.)