Студијски
програм/студијски програми : АРХИТЕКТУРА - ПРОЈЕКТОВАЊЕ |
|||||||
Врста и ниво студија:
дипломске академске студије |
|||||||
Назив предмета: РУРАЛНА АРХИТЕКТУРА |
|||||||
Наставник: Гавриловић
Ј. Драган |
|||||||
Статус
предмета: изборни |
|||||||
Број
ЕСПБ: 3 |
|||||||
Услов: Урбанизам, Пројектовање привредних зграда, Стамбене зграде, Архитектонске конструкције, Материјали у архитектури, Увод у пројектовање, Дрвене и Бетонске конструкције. |
|||||||
Циљ предмета Упознати студенте са принципима пројектовања објеката на руралном простору, њиховом функцијом, садржајем, обликовањем и архитектуром. Едукација студената обухвата све фазе пројектовања: анализу пројектног програма, анализу урбанистичких параметара и избор локације, урбанистички и архитектонски склоп, конструктивних детаља и материјализацију објекта. Њихова садржајна разноликост и просторна повезаност, подразумева потребу примене многобројних, конкретних метода истраживања, као и сагледавања у ширем контексту макроцелине и микролокације. Поставка и садржајна усмереност предмета је у складу са присутним
дугорочним тенденцијама у друштву да се селу врати стратешка улога.
Трансформација и афирмација традиционалне руралне архитектуре се сагледава у
комплексној матрици, историјског, просторног и временског контекста и
просеца, који се одвијају на руралном простору. |
|||||||
Исход предмета Студент добија основу за разумевање процеса пројектовања комплекса, објеката и пратећих садржаја на руралном простору и уз примену позитивних норми, самостално пројектовање истих. |
|||||||
Садржај предмета
Теоријска
наставa: Предмет обухвата проблематику
пројектовања објеката на руралном
простору. Студенти се уводе у основне принципе пројектовања и упознају са карактеристикама традиционалне
и савремене архитектуре на руралном простору, кроз тематске целине.
Развој, и специфичности руралне архитектуре на простору Србије: Војводине,
Шумадије и Поморавља. Елементи традиционалне руралне архитектуре.
Организација и архитектура дворишта на руралном подручју у контексту времена
и функције. Савремена организација
домаћинства. Сеоска кућа, садржај, функција, специфичности и
архитектура у контексту времена. Архитектура савремених економских објеката
на руралном простору. Трансформација и афирмација руралне архитектуре.
Примери архитектуре руралних простора из окружења и света. Практична настава:Вежбе, Вежбе представљају наставак предавања са додатним објашњењима и конкретном разрадом обрађених тема у контексту примене стечених знања и функционално повезују теорију и праксу, односно представљају практичну примену стечених сазнања. |
|||||||
Литература Ђорђе Р Симоновић,
Милорад Б Рибар: Уређење сеоских територија и насеља, Архитектонски факултет,
Универзитет у Београду Бранислав Ђ Којић:
Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Просвета, Београд Бранислав Ђ Којић:
Сеоска архитектура и руризам, Грађевинска књига, Београд Божа Петровић: Старе
Српске куће као градитељски подстицај, Грађевинска књига, Београд Бранко АЈ
Турншек:Трансформација сеоског домаћинства у селима на подручју града Ниша у
контексту одрживог развоја,док.дис.Ниш Мирјана Ђекић: Народно
градитељство Војводине-Кућа као споменик културе, Покрајински завод за ЗСК,
Нови Сад |
|||||||
Број часова активне наставе |
Остали часови 1.3 |
||||||
Предавања: 1 |
Вежбе: 2 |
Други облици
наставе: 0 |
Студијски
истраживачки рад: 0 |
||||
Методе извођења наставе предавања, вежбе, колоквијуми, домаћи задаци, обилазак објеката-теренска настава, семинарски рад-самостално истраживање, одбрана графичког рада и семинарског рада, израда пројеката и чланака, консултације. Настава-предавања и вежбе се одвијају уз примену савремених аудиовизуелних средстава, а подразумевају комбинацију различитих метода, (жива реч и дискусија о темама које су предмет изучавања, приказивање филмова, слика и пројеката). Вежбе подразумевају утврђивање и примену стечених знања, а одвијају се преко самосталне израде графичких радова. Семинарски рад је заснован на истраживању студента у области која је изнета на предавањима чиме се остварује практична примена стечених знања. Колоквијуми служе за проверу теоријских знања и помажу у синхроном праћењу наставе. |
|||||||
Оцена знања
(максимални број поена 100) |
|||||||
Предиспитне обавезе |
поена 70 |
Завршни испит |
поена 30 |
||||
активност у току предавања |
60 |
писмени испит-семинарски
рад |
20 |
||||
колоквијум-и |
10 |
усмени испит-одбрана сем.
рада |
10 |
||||
Као завршни рад могу бити прихваћена и
друга самостална истраживања студената у областима предвиђеним наставним
програмом, чланци објављени у научно вреднованим часописима или излагани на
домаћим и иностраним саветовањима. |
|||||||