Студијски програм/студијски програми : АРХИТЕКТУРА - ПРОЈЕКТОВАЊЕ

Врста и ниво студија: дипломске академске студије

Назив предмета: РУРАЛНА АРХИТЕКТУРА

Наставник:  Гавриловић Ј. Драган

Статус предмета: изборни

Број ЕСПБ: 3

Услов: Урбанизам, Пројектовање привредних зграда, Стамбене зграде, Архитектонске ко­н­струкције, Материјали у архитектури, Увод у пројектовање, Дрвене и Бетонске конструкције.

Циљ предмета

Упознати студенте са принципима пројектовања објеката на руралном простору, њи­хо­вом функцијом, садржајем, обликовањем и архитектуром. Едукација студената обух­ва­та све фазе про­је­к­то­вања: анализу пројектног програма, анализу урбанистичких па­ра­метара и избор локације, урбанистички и архи­те­ктонски склоп, конструктивних детаља и материјализацију објекта. Њихова садржајна разноликост и просторна пове­за­ност, подразумева потребу примене многобројних, конкретних метода истраживања, као и сагледавања у ширем контексту макроцелине и микролокације.

Поставка и садржајна усмереност предмета је у складу са присутним дугорочним тен­де­нцијама у друштву да се селу врати стратешка улога. Трансформација и афирмација традиционалне руралне архитектуре се сагледава у комплексној матрици, историјског, просторног и временског кон­те­к­ста и просеца, који се одвијају на руралном простору.

Исход предмета

Студент добија основу за разумевање процеса пројектовања комплекса, објеката и пратећих садржаја на руралном простору и уз примену позитивних норми, самостално пројектовање истих.

Садржај предмета

Теоријска наставa:

Предмет обухвата проблематику пројектовања објеката на рура­лном простору. Студенти се уводе у основне принципе пројектовања и упознају са ка­ра­кте­ристикама традиционалне и савремене архитектуре на руралном простору, кроз тематске целине. Развој, и специфичности руралне архитек­туре на простору Србије: Војводине, Шумадије и Поморавља. Елементи традиционалне ру­ралне архитектуре. Организација и архитектура дворишта на руралном подручју у контексту времена и функције. Савремена организација домаћинства. Сеоска кућа, садржај, фун­кција, специфичности и архитектура у контексту времена. Архитектура савремених еко­но­мских објеката на руралном простору. Трансформација и афи­р­мација руралне архитектуре. Примери архитектуре руралних простора из окружења и света.

Практична настава:Вежбе,

Вежбе представљају наставак предавања са додатним објашњењима и конкретном разрадом обрађених тема у контексту примене стечених знања и функционално повезују теорију и праксу, односно представљају практичну примену стечених сазнања.

Литература

Ђорђе Р Симоновић, Милорад Б Рибар: Уређење сеоских територија и насеља, Архитектонски факултет, Универзитет у Београду

Бранислав Ђ Којић: Стара градска и сеоска архитектура у Србији, Просвета, Београд

Бранислав Ђ Којић: Сеоска архитектура и руризам, Грађевинска књига, Београд

Божа Петровић: Старе Српске куће као градитељски подстицај, Грађевинска књига, Београд

Бранко АЈ Турншек:Трансформација сеоског домаћинства у селима на подручју града Ниша у контексту одрживог развоја,док.дис.Ниш

Мирјана Ђекић: Народно градитељство Војводине-Кућа као споменик културе, Покрајински завод за ЗСК, Нови Сад

Број часова  активне наставе

Остали часови

1.3

Предавања:

1

Вежбе:

2

Други облици наставе:

0

Студијски истраживачки рад: 0

Методе извођења наставе

предавања, вежбе, колоквијуми, домаћи задаци, обилазак објеката-теренска настава, семинарски рад-са­мо­ста­лно истраживање, одбрана графичког рада и семинарског рада, израда пројеката и чланака, консултације. Настава-пре­да­вања и вежбе се одвијају уз примену савремених аудиовизуелних средстава, а подразумевају комбинацију различитих метода, (жива реч и дискусија о темама које су предмет изучавања, приказивање филмова, слика и пројеката). Вежбе подразу­ме­вају утврђивање и примену стечених знања, а одвијају се преко самосталне израде графичких радова. Семинарски рад је заснован на истраживању студента у области која је изнета на предавањима чиме се остварује практична примена стечених знања. Колоквијуми служе за проверу теоријских знања и помажу у синхроном праћењу наставе.

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена 70

Завршни испит

поена 30

активност у току предавања

60

писмени испит-семинарски рад

20

колоквијум-и

10

усмени испит-одбрана сем. рада

10

Као завршни рад могу бити прихваћена и друга самостална истраживања студената у областима предвиђеним наставним програмом, чланци објављени у научно вреднованим часописима или излагани на домаћим и иностраним саветовањима.